101
e :)
da nastavim gde stadoh..
naime, da.. ovde sam već, pa 6 godina i 4 meseca, plus tri meseca u prvoj poseti koja je bila turistička.. znači 6g 7m.
od toga, poslednjih 5 godina radim, s tim što sam radila još 4 meseca pre dobijanja zvanične vize dakle na "crno" - dok su mi gazde aplicirale za sve to..
da povučem crtu - stekla sam pravo na državljanstvo još pre godinu dana, jer je potrebno imati 5 godina legalnog boravka u zemlji, ali sada imam pravo na to još po jednoj osnovi - plaćanja takse 60 meseci, što cenim može samo da mi pomogne :)
znači, u narednih nedelju dve treba to da predam, i onda mi ostaje samo da čekam :)
predaću istovremeno i zahtev za long term residence, što bi mi dalo sva prava boravka i rada u zemlji osim prava na glasanje i pasoša, ali može u nekim slučajevima da stigne pre državljanstva pa što da ne.
predala sam dokumenta za verifikaciju diplome i čekam odluku, nadam se što pre jer tu potvrdu moram da predam za upis na Univeristy Coledge Dublin (UCD) za Professional Practice Examination (PPE) program, sve ostalo sam već dala ali to mi još traže..
a ovako, emotivno.. huh..
smenjuju mi se raspoloženja, od relativno dobrog i veselog - do nekih tamnih ponora, u koje upadam kad god pomislim na bivšeg sadašnjeg muža.
ne smem uopšte o njemu da razmišljam, ali svako malo sretne me nešto u stanu, u nekoj svesci njegova nota, osećaj da je tu pored mene dok se budim i spoznaja u tom magnovenju da ne, on nije tu, i nikada više biti neće.
to me rasturi, onako zarije mi se u srce poput noža što se okrene tri puta, što bi rekao kafka..
ali - sve češće hvatam sebe kako se osećam relativno dobro. pitam se, okej, volela si ga, ali kako si ga to volela ako nisi ostala s njim.. ako nisi otišla dalje.. znači, mora biti da ga nisi volela dovoljno.. i to me boli, ali da, priznanje da je to istina me nekako oslobađa... žao mi je da je tako bilo ali...
**
priča sa J. - a rekla sam već na par mesta - Džonom, jel.. :)
pa prestala sam da mu pišem pre nekih mesec dana, jer, kao šta.. otišao je.. ne mogu da te čekam dok se vratiš.. život nastavlja svoj tok i želim da uživam u njemu sada..
prošle subote sam otišla sa par drugarica na neku žuraju, većih razmera u jednom holu - nekada crkve a sada prostora nekog centra, uglavnom, u neko doba zvonio mi je mobilni i.. bio je to Džon.. obradovala sam se, da.. pričali smo skoro 20 minuta, zvuči divno, zaista.. mm, onaj osećaj koji sam imala sa njim.. kako lepo je to.. rekoh mu, ja sam mislila da si ti mene zaboravio :), i njegov smeh u tom trenutku, nije trebao da kaže više ništa..
ali još 4 meseca jbt.. ne, ne mogu da te čekam.. biće baš kao što si rekao, kad se vratiš, videćemo gde smo.. i neka tako bude.
početkom juna sam uzela odmor na 10 dana jer mi dolazi jedan prijatelj i jedna prijateljica u posetu.. tome se jako radujem.. taj čovek je neko ko mi znači mnogo u životu, a ona, ona je divna.. u svakom smislu.. biće tu i neko predavanje, i neka radionica, i puno još koječega, i drago mi je što ćemo takođe zajedno proslaviti moj 40i rođendan, možda napravim neku žurku kod mene..
***
a da, za državljanstvo. pa za to mi treba potpis i izjave tri osobe koje me znaju najduže..o mojoj podobnosti, eh... i jedna od njih, i jedini kojeg sam za sada pitala je E.
treba da odem do jugozapadnog kauntija - tamo gde sam ranije živela, i sretnem se sa njima..
a E. me pita - da li ću da prespavam u njegovom gradu.. šta da mu kažem.. uff.. znam sve. k'o prava :) ... njegova svadba je za dva meseca...
***
posao? pa , u ovom dobu opšte krize, za sada nije toliko loše. bitno je da se radi i da posla ima.
***
ima još nekih planova, razmišljanja, ljudi, dogadjaja, ali o tom po tom.
ovo je ukratko pregled trenutne situacije.
nešto kao vesti
iz nesvesti :d))
veliki pozdrav!
vaša
m.
---
ps.